Krajem sedamdesetih

dvadesetog veka

bilo je u meni

nesto od coveka



Ja sam davno mrtav

jos od onog dana

nas troje u sobi

i moja sahrana



I uvek svecano obecam

a znam da lazem u sebi

da cu prestati da se secam

ovo je poslednja pesma o tebi



Ujed za dusu

u grlu knedla

jednom zauvek

bacen sa sedla



Izgleda da sam

uzalud stario

nista od snova

nisam ostvario



I uvek svecano obecam

a znam da lazem u sebi

da cu prestati da se secam

ovo je poslednja pesma o tebi



Zivim zbog drugih

meni je svejedno

posle tebe potop

nista nije vredno



Podmuklo zaboli

kao kvarni zubi

istina je da se

samo jednom ljubi



I uvek svecano obecam

a znam da lazem u sebi

da cu prestati da se secam

ovo je poslednja pesma o tebi.