U sveznanom trenu lažna
Nam majka lea okree,
Dok 
ežnje u jadu tope se I istine pred o
ima sevaju,
Poslednji vapaj snage ispljunuh nebil' joj srce kameno okvasio,
Poslednji joj sada dah na crno tle ispuštam I kle
I'm,
Mutan pogled svaku senu njenu prati...
U hladnoI nebujalih mena, tonem u zagrljaj postelje koju nekad u neznanju toliko prezirah!
(Živote gade - nisi me vredan)
Smrti, o prelepa,
Tebe sam žedan...
Uzmi sada moje sve; dok gavrani poje, nek' tmina guta sve obrise boje što u oku mom k'o iluzije stoje.
Spasi 
edo svoje, jer nema mi dalje, ne više, ne ovde.
Ti si sve što sam kao zlo znao, ali zlo njihovo, zlo lažno, ono kojim nametali su svoje...
Ne jenjavaj sad!
PriI - jedinstvena I gorda, tako veli
anstvena I moja!
Dveri otvori, put pred senom mojom novi stvori, 
uvaj gde god da se odavde poe...