Kao davni greh,
uvek mi se ista javljaš.
Odzvanja ti smeh,
cipele u prozor stavljaš.

veèno sanjaš,
svetom putuješ bez putovanja
a Badnje veèe dolazi.

Mogla si mi baš
i reæi neke reèi nagle.
Oèi su mi, znaš,
pune one iste magle.

Al' suprotnost sušta,
sad u meni tuga koren pušta
a badnje veèe prolazi.

To je bilo naše zadnje
sad opet zvona zvone - slušam to
Ne, nije svako veèe Badnje,

al' ovo danas, sasvim sluèajno - Badnje je.

U poslednji èas,
kao uvek na to veèe,
gospoða do nas
unucima kolaè peèe.

U mojoj sobi
samo stari veker vreme drobi
a Badnje veèe prolazi...

To je bilo naše zadnje,
sad opet zvona zvone
- slušam to.

Ne, nije svako veèe Badnje,
al' ovo danas, sasvim sluèajno -
Badnje je.