Putnik na raskrscu

kod nove neizvesnosti,

dok tama nestaje

on krece se ka svetlosti...

U proslost putuje i budi secanja

prolaze zime, redjaju se proleca...

Zablista sunce nekih sjajnih godina,

cuje se pesma davno palih svetova.


Prolaze decenije, huje stoleca,

jos jedna stanica na putu beskraja.

Mnogo je putnika sto ovde dolaze,

bezglavo jure dok vozovi prolaze...


Taj cudni putnik znam da uvek bice tu,

cesto ga ugledam u ogledalu...

Znam da me uvek ceka na svom raskrscu,

svetlost i tama dele istu sudbinu...


Jedan zivot,k a bezbroj puteva,

mnogo lazi, a jedna istina...