Ako mi bar jos jednom vetar 

ime tvoje izgovori, 

poči ču po prvom putu 

koji mi se otvori. 



Neka me prvi koji hoče 

kao lutku navije, 

sreča je slepa 

ona samo prati tvrdoglavije. 



(1X)Hiljadu i dvesta milja živi odavde, 

i još hiljadu i dvesta da te ne vrate. 

Hiljadu i dvesta dana živi ako smeš, 

i joÅ¡ jednu noč ti dajem da se pokajeÅ¡. 



UpaÅ¡ču u bilo čije ruke prema meni Å¡to se pružaju, 

nek ne znaju moju krv da smire i da me razoružaju. 

Nije važno svi su bolji, sve ih do jutra zaboravljam, 

ne smeta mi sve su prave sve su dobre da ih ostavljam. 



(2X)Hiljadu i dvesta milja živi odavde, 

i još hiljadu i dvesta da te ne vrate. 

Hiljadu i dvesta dana živi ako smeš, 

i joÅ¡ jednu noč ti dajem da se pokajeÅ¡.