Kao davni greh, 

uvek mi se ista javljaš. 

Odzvanja ti smeh, 

cipele u prozor stavljaš. 



veèno sanjaš, 

svetom putuješ bez putovanja 

a Badnje veèe dolazi. 



Mogla si mi baš 

i reæi neke reèi nagle. 

Oèi su mi, znaš, 

pune one iste magle. 



Al' suprotnost sušta, 

sad u meni tuga koren pušta 

a badnje veèe prolazi. 



To je bilo naše zadnje

sad opet zvona zvone - slušam to

Ne, nije svako veèe Badnje, 



al' ovo danas, sasvim sluèajno - Badnje je. 



U poslednji èas, 

kao uvek na to veèe, 

gospoða do nas 

unucima kolaè peèe. 



U mojoj sobi 

samo stari veker vreme drobi 

a Badnje veèe prolazi... 



To je bilo naše zadnje, 

sad opet zvona zvone 

- slušam to. 



Ne, nije svako veèe Badnje, 

al' ovo danas, sasvim sluèajno - 

Badnje je.