Dal' se bar ponekad seti 

plasim se da ne 

prosto, k'o u opereti, sklopilo se sve 

violinist, tuzni pajac 

lepa zena i tokajac 

a kulise, zavejani grad 



Vodila me kud je htela 

dobar sam ja gost 

Veresmarti, citadela i lancani most 

zavejani trg heroja 

gde pozeleh da je moja 

i da uvek bude kao tad 



Ref. 

Zvonio je cimbal neku 

tuznu staru stvar 

molila me da joj pisem jednom bar 

zateklo je jutro snezno 

same zvezde dve 

ljubila me nezno, k'o nijedna pre 

pogledom sam posle dugo 

pratio njen trag 

zavejanom ulicom Szentharomsag 

plasila me slutnja neka 

znao sam od pre 

sve izgleda iz daleka drukcije 



Srce malo jace bije 

kad se setim nje 

a Listove rapsodije bude stare sne 

eh, da mi znati gde je 

dal' se seti kada veje 

il' u inat drugog ljubi tad 



Ref. 



Sve izgleda iz daleka drukcije 

sve izgleda iz daleka drukcije 



Boris Dusnoki