Obican dan, dosadna prica,

zivot je nekad samo navika...

Isprekidan niz slucajnih slika,

poznata muzika...


Molim boga za jos vramena,

ali ogledalo me podseca

da je mladost prosla

i da je jesen dosla

da andjeli su tu pred vratima


dolazi mrak, noci bez sna,

molitva na bledim usnama,

osecam strah, blizi se cas,

otkucava u mojim grudima...


U sobi mrak, i ponoc je prosla,

dok grad spava neko razmislja...

Muce ga sumorne misli,

teraju san...


Sta nosi novi dan ?