Umoran od lutanja po dolini grahova

mrzeo sam svaki korak svoj.

Odjek bolnih jauka ledi krv u zilama,

skelet i meso lako se razdvaja.


Slusao sam price zle, crno seme iskonsko,

mrzeo sam ceo ljudsko rod.


Da li budan sanjam san ?

Da li vrata pakla otvaram ?


Da li budan sanjam san ?

Da li vrata pakla otvaram ?


Novi dan me budi iz sna,

osecam da plovim morem sto zivot zove se,

da nadjem novi svet.


Potrazicu sve dobre vetrove,

da vode me do granice gde mrznja prestaje.

A vecnost pocinje!


Tamo gde sam bio nekad davno,

tame gde sam sanjao

da smo svi cuvari jednog sveta

punog magije!


Negad mrzeo sam

misli sam da je zivot more beznadja

kojim plovim sam.


Al' nazirem i druge brodove,

zajedno mi idemo do krajnjih graniza.

Punim jedrima!


Tamo gde sam bio nekad davno,

tame gde sam sanjao

da smo svi cuvari jednog sveta

punog magije!


Negad mrzeo sam

misli sam da je zivot more beznadja

kojim plovim sam.


Al' nazirem i druge brodove,

zajedno mi idemo do krajnjih graniza.

Punim jedrima!


Tamo gde sam bio nekad davno,

tamo gde sam sanjao

da smo svi cuvari jednog sveta

punog magije!