Prazna soba čudne misli, crni zid se sada ruši

nema spasa u toj sobi, nema spasa u tom svetu

kamen tuče glavu tvoju, prazan sat na stolu stoji

gledaš svet u pravom stanju, ogledalo istine.

U glavi je kompjuter stao, u ponoć si nekog zvao

sam svojim bićem dajem, u dnevni oglas se prodajem

žena koja kuću sprema, od nje nigde bolje nema

u sobi si sasvim sam, da li sam ti potreba.

Glupi osmeh vešto krije, jer ga nemaš kome dati

ispred kuće stojiš brojiš, korake do tvoje sreće

gledaš gore sunčan dan, sreća me obuzima

tvoj mi korak daje nade, opet sam nasmejan.