Spalio je juli seno

A Tisa nezapamæeno opala

I otkrila sprud kraj šlepa

Ko stvoren za njena lepa stopala

Stari joj je bio laðar

Polu Rumun, polu Maðar, besni ker

Prema meni nikad zao

Nekako je znao da mu volim kæer



Bodom sitnim kao prezla

Moje ime je izvezla stidljivo,

Plavim koncem na gaæice i pod karner spavaæice

Jedva vidljivo

Skrila èamac mlada trska

Koju možeš sa dva prsta poviti

Molila se Bogu Suše

Da što duže ne da im otploviti



Tu noæ je Tisa nadošla

A na njoj nošnja raskošna

Samo sandalice, prstenèiæ

I u kosi venèiæ od ivanjskog cveæa

Pa ipak, nije nesreæa što me se ona ne seæa

Ma kakvi, nesreæa je što se ja nje seæam



Nastavila voda rasti

Nije htela naglas kasti, a znala je

Drugo jutro sve po starom

Al' nikad da slaðe garov zalaje

Zaklela me da je èekam

Da æe me se cela veka seæati

Na promaji žar malakše...

Ima l' ista lakše neg' obeæati?



Noæ kad je Tisa nadošla...

Na njoj nošnja raskošna

Samo sandalice, prstenèiæ

I u kosi venèiæ od ivanjskog cveæa

Nije nesreæa što me se ona ne seæa

Ma kakvi, nesreæa je što se ja nje seæam