Mislila je da su oblaci kise

sivilom pritisli zidove sobe

a njene suze su mutile bode

iz koji brodovi davno otplovise...


Kako zivot izgubi smisao

kad pojavi se pitanje "zasto?"

i sve je pusto k'o prazna misao

jutro je, a nekom je since vec zaslo...


I tiho prekriva je,

zuti pokrov svih godina

to je samo lisce...


Minulih jeseni - to su samo magle

minulih jeseni - to je samo...

Strah

odsanjala je sve divne snove

zaboravila laku noc...

Zasto sve reci tako bole

kad najcarobnija izgubi moc...


I gledaju je zbunjene slike,

fotografije suncanih dana,

i uramljene kao da disu

svakim dahom pisu rec "sama"


i tiho prekriva je,

pokrov svih godina

to je samo lisce...


Minulih jeseni - to su samo magle

minulih jeseni - to je samo lisce

minulih jeseni - to su samo magle

minulih jeseni - to je samo...

Strah