Postoji mesto gde moji duhovi lutaju

gde nocu traze kutak da se sakriju,

postoji kljuc sto tajna vrata otvara,

izgubljenog sveta, naseg malog svemira.


Kazi mi gde su sada nasi tragovi?

Kuda vode staze kojima smo hodali?


Jos samo ovaj put,

za jedan zivot bice mi dovoljno

pronadji izgubljeni kljuc, dodirni me ponovo.

Jos samo ovaj put rezi mi da znam,

kad budem nestao da necu biti sam.


Trazio je svetlost, a krenuo u mrak

dva koraka srece, jedan korak - nepovrat...


Jednog hladnog jutra reka ga je vratila

kilometar nizvodno od malog svemira.


Legenda kaze da jos prati tragove,

da u gluvo dobajos se cuje eho molitve...