Osvanuo je dan predodreen za poraz
Pa~ljivo isplaniran pod perom sudbine.
Ve dugo nema starog da me uštine za obraz
I da ka~e "glavu gore, bie bolje, sine"
Povuko sam dim uz još jedno "šta se mo~e"
I pomislio "Bo~e, kakav divan dan"
Uz kiseo osmeh sanjao sam leto,
Po prozorima slikao je januar
Stari se hrast zakleo u kišu
Da ništa sli
no tome nije video:
Neko je ukrao san, ugasio dan
A ja sam sedeo pod njim I pevao.
Izmeu neba I tla nemo se rodila duga,
Valjda uplašena portretom pobednika
Gorak ukus pod jezikom se zove tuga
A ja pevam još ja
e, pevam u inat