da li jos uvek negde postoji trag
po beskrajno traci sivog metalnog tla
licem ka vetru
sa vetrom uz lice

da li jos uvek negde postoji znak
kameni vrc sa koga dopire glas
kamen po kamen
korak po korak

kazu da ipak negde postoji grad
pod zastavom kise iznad krovova
otvoren grad
otvoren grad

u koritu reke citam otisku ruku
pruzam rosu sa dlana, vreme prelaska vode
kljuc rastanka
kljuc rastanka

vetar dise gde hoce i glas njegov cujem
odakle je, ne znam, ni gde mu je kraj
tvoj dah kuda ide, dal' meni se javlja
ko zna