Toga jutra sam stigao putnièkom klasom

pa kuæi sa stanice èasom kroz bašte i preèice znane

A u vojsci sam stekao druga do groba 

i hroniènu upalu zgloba, suvenir na stražarske dane



Ušao sam na prstima

mati beše veæ budna i brzo se prekrstila

Reèe: "Prošlo je ko za èas

baš si stigao dobro jer svatovi su tu do nas

pa æe ti svirati a ti æeš birati"



Svadba beše ko svadba i šta da se prièa 

parada pijanstva i kièa i poznata cura u belom

Veæ po redu poželeh im zdravlja i sreæe 

iz ruku mi otela cveæe i sakrila pogled pod velom

Tad me spaziše Cigani

kum je tražio pesmu al ja sam stigo briga njih

Širok osmeh i zlatan zub

znam da nije ti lako al danas nemoj biti grub

Nego zapovedi šta æemo svirati



Svirajte mi jesen stiže dunjo moja, jesen rana,

nek zazvone tambure u transu

Znam da nije pesma ova za veselje i svatovac 

al ja moram èuti tu romansu



Svirajte mi jesen stiže dunjo moja, al polako

da mi ne bi koja reè promakla

Sklonte èaše i bokale 

razbio bi svet od šale 

Da je samo sluèajno od stakla, dunjo moja



Retko odlazim kuæi a pišem još reðe 

i slike su bleðe i bleðe

Pa lepe potiskuju ružne

al nekad poruèim piæe i tako to krene

Pa stignem u svatove njene

sve prave su ljubavi tužne



Nikom ne prièam o tome

brzo proðe taj talas i znam da æu da potonem

Spas mi donose cigani

oni imaju srce za svakog od nas, briga njih

Oni me pitaju, šta da sviraju



Svirajte mi jesen stiže dunjo moja, jesen rana...