Pijani momci prolaze du` naše tihe ulice,
oni u vojsku polaze, prate ih tu`ne curice,
brinu ih slutnje sulude - da rata ne bude!

Ne mogu da me ne sete suze na vrh tvog nosiæa
devetsto-osamdesete, ulice Brane Æosiæa
i voza crnog k'o da s njim zauvek odlazim.

Znaš šta, neka mora sve potope,
nek se gleèeri rasture, veèni snegovi otope.
Pa šta, neka kiše ne prestaju,
neka gromovi polude, samo rata da ne bude!

Znaš šta, nek se doba preokrenu,
nek se zvezde uznemire, nek se planine pokrenu.
Pa šta, vetri nek pomahnitaju,
nek se vulkani probude, samo rata da ne bude!

K'o zlatni prah, oreol sna, oko malenih glavica
i tvoja ljubav nad njima èuva ih kao lavica.
Loše te vesti uzbude - da rata ne bude!

Znaš šta, neka mora sve potope,
nek se gleèeri razvale, veèni snegovi otope.
Pa šta, kiše neka ne prestaju,
neka gromovi polude, samo rata da ne bude!

Znaš šta, nek se doba preokrenu,
nek se zvezde uznemire, nek se planine pokrenu.
Pa šta, vetri nek pomahnitaju,
nek se vulkani probude, samo rata da ne bude!

Samo da rata ne bude, ludila medju ljudima,
veliki nude zablude, plaše nas raznim èudima
i svakoj bajci naude - da rata ne bude!

Samo da rata ne bude, ludila medju ljudima,
veliki nude zablude, plaše nas raznim èudima
i svakoj bajci naude - da rata ne bude!