Proganja me stalno Nastasija Kinski,
svaki dan mi dolazi u san.
Prièa da me voli, baš ono, odistinski,
i vene zbog mene.

Brine me, pomalo, ta lepa omladinka.
Ne mogu da odobrim njen stav.
Nosi moju sliku k'o zaljubljena klinka,
moju sliku u novèaniku.

Sve je to lepo i sve mi to laska,
al' mojoj faci ne pristaje maska.
Ja na te stvari gledam starinski
- mani me drugarice Kinski!

Nisi ti kriva, stvar ne primaj lièno!
To su principi il' tu nešto slièno.
Ja sam za drugu devojku rast'o,
mani se mene lepa Nasto.

Ne mogu da shvatim šta nalazi na meni
osim što sam visok, lep i plav?
Èim joj nešto kažem a ona porumeni
pa skokne da me cmokne.

Njen pogled ruši i obara s nogu
al' ja se branim koliko veæ mogu.
Snažno me grli, sve grèko-rimski,
htela bi da me ljubi filmski.

Polako snajka, obustavi napad,
vrati se lepo na svoj truli zapad!
U Pariz - Texas i meðu ljude-maèke,
ja nigde ne mrdam iz Baèke!